Одговори Душку Познановићу за ”Сремске Новине”
Одговори Душку Познановићу за ”Сремске Новине”
27. август 2006.
1. Последњи пут смо за ”Сремске новине” разговарали пре 12 година. Шта се у међувремену променило у твојој радној биографији. Не радиш више за L'Age d'Homme, основао си сопствену издавачку кућу?
Тачно. Но чини ми се да, колико год била важна и дубока, та ”радна” промена прекрива и суштинске преломе у мојој личности и схватању света. Угледну издавачку кућу L'Age d'Homme, у Лозани, напустио сам 2004, након 14 година сарадње, с намером да наставим свој издавачки рад на слободан, савремен и идеолошки неоптерећен начин. При том сам био свестан да такав циљ уопште није лако постићи. Требало нам је две године да створимо почетни капитал, оснујемо предузеће и обликујемо првобитни програм и стил куће.
Важно је рећи да сам у истом периоду сарађивао с једном великом институцијом за заштиту природе, живота и културEntretiensе — фондацијом Франца Вебера, човека заслужног и познатог по својим светским кампањама против масакра фока и злостављања животиња, али и по својој страственој борби за очување угрожених бисера светске баштине као што су светилиште у Делфима, у Грчкој, или српске задужбине на Косову или другде.
Након успешне одбране кањона и манастира Мораче, 80-тих година, Веберова фондација је 2005. знатно допринела спасавању горњег тока Таре, најлепше реке Европе, коју је пројекат хидроелектране претио да изобличи. Тај период племенитог, тешког и поучног рада остаће светла тачка у мојим успоменама.
Елем, 29. априла 2006, на Женевском сајму књига, обелоданили смо прва издања издавачке куће ”Ксенија” (Xenia), мале и младе групе посвећене објављивању оригиналних и храбрих књижевних подухвата. И величина, и начин рада, и свеукупни наступ куће смишљени су у смислу што бољег прилагођавања неизвесном добу које наступа.
2. Који је издавачки мото ”Ксеније”?
”Ксенија”, на грчком, означава истовремено стране и чудне ствари. Отуд и наше гесло: ”Ништа чудније од — књиге!” Убеђени смо, наиме, да ће књига надживити сва средства електронског информисања и разоноде, која веома брзо засићавају обиљем агресивних слика спојеним са мањком смисла и обнове. Књиге нас увек знају изненадити. Књига је одувек најпоузданије средство образовања и најјефтинија карта за путовање око овог света и даље. Књига је приступачно склониште за све оне који не прихватају свет какав јесте — и стога остаје ненадмашиво субверзивно оружје.
Међутим, књига данас јесте у тешком положају. Велики медији је слабо промовишу, а у неким ”напредним” земљама више се не користи ни као основно оруђе просвете. Има и нечег срачунатог у томе: не гради се данас друштво слободних и критичких умова, већ друштво унезверених маса које се умртвљују старим рецептом: хлеба и игара.
Наш издавачки манифест можете прочитати (на жалост, на француском) на нашој веб презентацији, која садржи и све детаље о нама: http://www.editions-xenia.com/. Укратко, трудимо се да следимо три главне идеје-водиље: 1. Схватити ово ново, постмодерно доба, које је наступило након пропасти великих идеологија XX века. 2. Наставити размену идеја и дела између Истока и Запада — јер на Западу још увек владају невероватне заблуде и дубоко незнање о историји и култури Словена и православног света. 3. Расветлити сумрак — јер владавина техничко-економског друштва повлачи и сумрак човечности и свих вредности које човека чине — човеком.
Из овог пројекта се да наслутити и издавачки програм: што више превода и добре литературе, па социолошких и геополитичких огледа, а посебно негујемо програм духовних књига и хришћанског сведочења, и православног и западног.
3. Које је књиге ”Xenia" досад објавила и имаш ли у плану сарадњу са још неким овдашњим писцима и издавачима? Хоћеш ли неке француске књиге преводити на српски?
Полазни програм нам је прилично шаролик. Од седам наслова, три књиге су везане за наше поднебље. Пет је објављено у априлу и мају, две излазе у септембру. Која реч о свакој:
Јирген Елзесер: ”Како је Џихад стигао у Европу” (Jürgen Elsässer: "Comment le Djihad est arrivé en Europe"): преведено с немачког, темељно истраживање о конкретној сарадњи између западних служни и тзв. ”исламског тероризма” које су заправо оне саме створиле још у време Афганистанског рата. За ову епохалну књигу, која је у међувремену преведена и код нас (издавач Јасен), предговор је дао Жан-Пјер Шевенман, бивши министар одбране и велики морални лик савремене француске политике.
А. С. Хомјаков: ”Латинска црква и протестантизам с тачке гледишта Источне цркве” (A. S. Khomiakov: "L'Eglise latine et le Protestantisme au point de vue de l'Eglise d'Orient"): јединствена збирка критичких огледа о веровањима, догмама и пракси западних друштава. Историјски допринос схватању Запада (1850-1870).
Жан Ромен, ”Коме исто звони” (Jean Romain, "Pour qui sonne le même"): проницљив друштвенофилозофски оглед о неспособности пост-модерног човека да уважи стварност — јер му је стварност само одраз сопствене субјективности. Аутор је врло познат просветни радник и публицист у романској Швајцарској.
Момо Капор: ”Досије Шломовић” (”Le mystère Chlomovitch"): истрага о тајновитој судбини Ериха Шломовића, који се уочи 2. светског рата вратио у Југославију са невероватном збирком савремене уметности, а потом нестао у ратном вихору. (Излази у септембру.)
Масимо Интровиње, ”Илуминати и Сионски приорат” (Massimo Introvigne, "Les Illuminés et le Prieuré de Sion"): духовит ерудитски есеј о ”великим заверама” на којима почивају бестселери Дена Брауна, пре свега ”Да Винчијев Код”. Некад се од историје правио роман, данас се од романа кује историја, каже аутор, указујући на масовно ново сујеверје којим манипулишу Браунове књиге.
Ерик Вернер: ”Дом ропски (Одговор великом Инквизитору)” (Eric Werner, ”La maison de servitude"): продуховљени оглед о смислу хришћанске речи у оквиру Модерне и могућности духовног отпора свеопштем технолошко-економском тоталитаризму.
Иванка Микић: ”Секс Шоп Блуз” (Ivanka Mikitch: "Sex Shop Blues"): Парижанка српског порекла, Иванка Микић је 70-тих година водила један од првих секс-шопова у Паризу. Након три деценије објављује свој ”дневник” о једној чудноватој средини и давно прохујалом времену тзв. ”сексуалне револуције”. Изненађујуће дирљива књига.
Пошто је зближавање Истока и Запада један од циљева наше издавачке куће, сарадња са нашим (т.ј. српским, али и другим) писцима и издавачима се подразумева. Рачунамо да би око петине наших издања требало да буду везана за словенски свет и Србију.
Имамо у припреми и оригиналан програм превода на српски језик. И ту нам предстоји огроман рад. Само, приоритет нам је да стабилизујемо фирму на западном тржишту, а затим и да нађемо одговарајућу структуру за дистрибуцију наших књига у Србији и околним државама.
4. Приликом нашег сусрета у Сремској Митровици, поменуо си могућност да књига Ђорђа У. Крстића о Милеви и Алберту Ајнштајну , поред енглеског, словеначког и српског, доживи и француско, твоје издање. Колико се о нашој познатој, а годинама запостављаној земљакињи зна на француском говорном подручју?
Жарка ми је жеља да ту изврсну књигу преведемо и на француски. Надам се да ћемо за то наћи и средства. На француском подручју влада површно знање и о самом Алберту Ајнштајну, а камоли о његовој неправедно запостављеној сапутници и сарадници. Исто важи и за Николу Теслу, који тек сада у англосаксонском свету почиње да бива признат како заслужује, док Французи за њега једва да су чули.
5. После толико година, шта Митровица и Срем данас значе за тебе?
Значе ми оно што нико и ништа на свету не може надоместити: родни крај. Менталитет, историју, али и боје, укусе, звуке и мирисе за које сам најдубље везан. Зато се често враћам у Митровицу, бар на неколико дана, не бих ли поново осетио ону притајену и спокојну поезију Срема за којом је и Црњански у изгнанству жудио. Како то исказати? Време у овом крају шуми сасвим различито од времена на Западу. Не хуче и не хрли, већ тихо жубори и застајкује. Овде могу себи да приуштим дуга поподнева читања у хладу, или дуге разговоре с људима, који су незамисливи тамо. Незамењиво!
Желим некако да повежем своја два света, две постојбине које ми подједнако значе. Почео сам тиме што књиге штампам у Србији.
27. август 2006.
1. Последњи пут смо за ”Сремске новине” разговарали пре 12 година. Шта се у међувремену променило у твојој радној биографији. Не радиш више за L'Age d'Homme, основао си сопствену издавачку кућу?
Тачно. Но чини ми се да, колико год била важна и дубока, та ”радна” промена прекрива и суштинске преломе у мојој личности и схватању света. Угледну издавачку кућу L'Age d'Homme, у Лозани, напустио сам 2004, након 14 година сарадње, с намером да наставим свој издавачки рад на слободан, савремен и идеолошки неоптерећен начин. При том сам био свестан да такав циљ уопште није лако постићи. Требало нам је две године да створимо почетни капитал, оснујемо предузеће и обликујемо првобитни програм и стил куће.
Важно је рећи да сам у истом периоду сарађивао с једном великом институцијом за заштиту природе, живота и културEntretiensе — фондацијом Франца Вебера, човека заслужног и познатог по својим светским кампањама против масакра фока и злостављања животиња, али и по својој страственој борби за очување угрожених бисера светске баштине као што су светилиште у Делфима, у Грчкој, или српске задужбине на Косову или другде.
Након успешне одбране кањона и манастира Мораче, 80-тих година, Веберова фондација је 2005. знатно допринела спасавању горњег тока Таре, најлепше реке Европе, коју је пројекат хидроелектране претио да изобличи. Тај период племенитог, тешког и поучног рада остаће светла тачка у мојим успоменама.
Елем, 29. априла 2006, на Женевском сајму књига, обелоданили смо прва издања издавачке куће ”Ксенија” (Xenia), мале и младе групе посвећене објављивању оригиналних и храбрих књижевних подухвата. И величина, и начин рада, и свеукупни наступ куће смишљени су у смислу што бољег прилагођавања неизвесном добу које наступа.
2. Који је издавачки мото ”Ксеније”?
”Ксенија”, на грчком, означава истовремено стране и чудне ствари. Отуд и наше гесло: ”Ништа чудније од — књиге!” Убеђени смо, наиме, да ће књига надживити сва средства електронског информисања и разоноде, која веома брзо засићавају обиљем агресивних слика спојеним са мањком смисла и обнове. Књиге нас увек знају изненадити. Књига је одувек најпоузданије средство образовања и најјефтинија карта за путовање око овог света и даље. Књига је приступачно склониште за све оне који не прихватају свет какав јесте — и стога остаје ненадмашиво субверзивно оружје.
Међутим, књига данас јесте у тешком положају. Велики медији је слабо промовишу, а у неким ”напредним” земљама више се не користи ни као основно оруђе просвете. Има и нечег срачунатог у томе: не гради се данас друштво слободних и критичких умова, већ друштво унезверених маса које се умртвљују старим рецептом: хлеба и игара.
Наш издавачки манифест можете прочитати (на жалост, на француском) на нашој веб презентацији, која садржи и све детаље о нама: http://www.editions-xenia.com/. Укратко, трудимо се да следимо три главне идеје-водиље: 1. Схватити ово ново, постмодерно доба, које је наступило након пропасти великих идеологија XX века. 2. Наставити размену идеја и дела између Истока и Запада — јер на Западу још увек владају невероватне заблуде и дубоко незнање о историји и култури Словена и православног света. 3. Расветлити сумрак — јер владавина техничко-економског друштва повлачи и сумрак човечности и свих вредности које човека чине — човеком.
Из овог пројекта се да наслутити и издавачки програм: што више превода и добре литературе, па социолошких и геополитичких огледа, а посебно негујемо програм духовних књига и хришћанског сведочења, и православног и западног.
3. Које је књиге ”Xenia" досад објавила и имаш ли у плану сарадњу са још неким овдашњим писцима и издавачима? Хоћеш ли неке француске књиге преводити на српски?
Полазни програм нам је прилично шаролик. Од седам наслова, три књиге су везане за наше поднебље. Пет је објављено у априлу и мају, две излазе у септембру. Која реч о свакој:
Јирген Елзесер: ”Како је Џихад стигао у Европу” (Jürgen Elsässer: "Comment le Djihad est arrivé en Europe"): преведено с немачког, темељно истраживање о конкретној сарадњи између западних служни и тзв. ”исламског тероризма” које су заправо оне саме створиле још у време Афганистанског рата. За ову епохалну књигу, која је у међувремену преведена и код нас (издавач Јасен), предговор је дао Жан-Пјер Шевенман, бивши министар одбране и велики морални лик савремене француске политике.
А. С. Хомјаков: ”Латинска црква и протестантизам с тачке гледишта Источне цркве” (A. S. Khomiakov: "L'Eglise latine et le Protestantisme au point de vue de l'Eglise d'Orient"): јединствена збирка критичких огледа о веровањима, догмама и пракси западних друштава. Историјски допринос схватању Запада (1850-1870).
Жан Ромен, ”Коме исто звони” (Jean Romain, "Pour qui sonne le même"): проницљив друштвенофилозофски оглед о неспособности пост-модерног човека да уважи стварност — јер му је стварност само одраз сопствене субјективности. Аутор је врло познат просветни радник и публицист у романској Швајцарској.
Момо Капор: ”Досије Шломовић” (”Le mystère Chlomovitch"): истрага о тајновитој судбини Ериха Шломовића, који се уочи 2. светског рата вратио у Југославију са невероватном збирком савремене уметности, а потом нестао у ратном вихору. (Излази у септембру.)
Масимо Интровиње, ”Илуминати и Сионски приорат” (Massimo Introvigne, "Les Illuminés et le Prieuré de Sion"): духовит ерудитски есеј о ”великим заверама” на којима почивају бестселери Дена Брауна, пре свега ”Да Винчијев Код”. Некад се од историје правио роман, данас се од романа кује историја, каже аутор, указујући на масовно ново сујеверје којим манипулишу Браунове књиге.
Ерик Вернер: ”Дом ропски (Одговор великом Инквизитору)” (Eric Werner, ”La maison de servitude"): продуховљени оглед о смислу хришћанске речи у оквиру Модерне и могућности духовног отпора свеопштем технолошко-економском тоталитаризму.
Иванка Микић: ”Секс Шоп Блуз” (Ivanka Mikitch: "Sex Shop Blues"): Парижанка српског порекла, Иванка Микић је 70-тих година водила један од првих секс-шопова у Паризу. Након три деценије објављује свој ”дневник” о једној чудноватој средини и давно прохујалом времену тзв. ”сексуалне револуције”. Изненађујуће дирљива књига.
Пошто је зближавање Истока и Запада један од циљева наше издавачке куће, сарадња са нашим (т.ј. српским, али и другим) писцима и издавачима се подразумева. Рачунамо да би око петине наших издања требало да буду везана за словенски свет и Србију.
Имамо у припреми и оригиналан програм превода на српски језик. И ту нам предстоји огроман рад. Само, приоритет нам је да стабилизујемо фирму на западном тржишту, а затим и да нађемо одговарајућу структуру за дистрибуцију наших књига у Србији и околним државама.
4. Приликом нашег сусрета у Сремској Митровици, поменуо си могућност да књига Ђорђа У. Крстића о Милеви и Алберту Ајнштајну , поред енглеског, словеначког и српског, доживи и француско, твоје издање. Колико се о нашој познатој, а годинама запостављаној земљакињи зна на француском говорном подручју?
Жарка ми је жеља да ту изврсну књигу преведемо и на француски. Надам се да ћемо за то наћи и средства. На француском подручју влада површно знање и о самом Алберту Ајнштајну, а камоли о његовој неправедно запостављеној сапутници и сарадници. Исто важи и за Николу Теслу, који тек сада у англосаксонском свету почиње да бива признат како заслужује, док Французи за њега једва да су чули.
5. После толико година, шта Митровица и Срем данас значе за тебе?
Значе ми оно што нико и ништа на свету не може надоместити: родни крај. Менталитет, историју, али и боје, укусе, звуке и мирисе за које сам најдубље везан. Зато се често враћам у Митровицу, бар на неколико дана, не бих ли поново осетио ону притајену и спокојну поезију Срема за којом је и Црњански у изгнанству жудио. Како то исказати? Време у овом крају шуми сасвим различито од времена на Западу. Не хуче и не хрли, већ тихо жубори и застајкује. Овде могу себи да приуштим дуга поподнева читања у хладу, или дуге разговоре с људима, који су незамисливи тамо. Незамењиво!
Желим некако да повежем своја два света, две постојбине које ми подједнако значе. Почео сам тиме што књиге штампам у Србији.
Articles
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire