О унинију

Узех, по препоруци О. Виктрикија, да читам Св. Јована Лествичника. Сходно својим бригама, одмах сам након увода и 1. поуке скочио ка оном што ме највише тишти.
Сад знам како се и на српском зове страшна болест која ме спопада: униније (поука 13). L'acédie, akedia...
То расплинуће сваке воље у тренуцима кад је она најпотребнија, та крајња расејаност пред одређеним задатком, та поспаност у читању (Оци би рекли: молитви), носи све одлике акедије илити унинија, по описима Евагрија и Лествичника. С тим што, наравно, нисам монах.
Опет: моје основно занимање је писање, т.ј. умни рад у ”безмолвљу”, у много чему налик на исихастичку дисциплину. Лествичник каже: „човеку безмолвнику оно је вечни пратилац“, а додаје и ово поражавајуће искуство:
„Оне који су стали на молитву, овај безумни дух подсећа на нужне послове, и употребљава свако средство како би нас под неким згодним изговором отргнуо од молитве“... Замени молитву писањем, превођењем и... ето ти мене.
Па: „...за време служења првог, трећег и шестог часа, демон унинија изазива у нама језу, главобољу, а понајпре грчеве у трбуху... Ил када после поново дође време за молитву, оно поново чини тело тешким. Онога који је стао на молитву, погружава у сан, и неприличним зевањем отима из уста стихове“.
Откад знам за себе, био сам ленчуга. Одувек ми је требао спољни подстицај за икакав рад. Ствари радим брзоплето, под страшним напором, у минут до дванаест, па често и касним.
Откриће да је зли дух унинија највећа саблазан монаха ми је некако донело олакшање: кад такви борци и испосници пате од истог обесхрабрења, од те моје паралисаности, онда то постаје једна објективна препрека, а не каква непоправљива фалинка у мени. Ако је униније дело спољног непријатеља, онда је и наша унутрашња ситуација мање безнадежна. С тим да нас то обавезује на свакодневну, крваву борбу...

Грешка савремене психологије, позитивног смера: негира постојање невидљивих сила, чиме зло чини иманентним. Пошто су објективне појаве исте, боље је зло пребацити на демоне, духове, утваре и разне силе. Утолико нам је унутрашња личност светлија и мање оптерећена. Лакши смо за борбу. Лакше је одупрети се лаву него бактерији...